Ruke u brašnu
Milenko Radović
|
|
I još nešto vrlo alarmantno
- ova reforma škole umesto da počne od učitelja i profesora počela je od đaka. Umesto da se najpre reformišu visoke škole koje spremaju učitelje i profesore, reformišu se pačja i osnovna škola, a ne reformiše se univerzitet. A škola može da nam bude jedino takva kakvi su nam učitelji i profesori. I tu sada ministar kaže kako će učitelji i profesori ići na kurseve i to bar jednom u pet godina pa će tako i učitelji i profesori da budu reformisani. Eto, i to je taj liberalizam i ta površnost iako nikako ne treba izgubiti iz vida da su i okolnosti nepovoljne, jer đaci su već tu. A za novu generaciju učitelja i profesora neophodna je jedna stroga selekcija i godine učenja i spremanja, čitava večnost. Misli se i na to da i danas ima ovih starih učitelja i profesora koji su i bili i biće na visini zadatka što je tačno, ali nedovoljno. Dakako da i jedna opšta klima može da deluje stimulativno, ali pozivanje na kurseve i kursiste skoro da je mračno. Dakle, đaci u reformu sve sa Rukama u brašnu, a učitelji i profesori na nekoliko dana kursa. Jednom u pet godina! Jedino ako se ne misli i na to da će učitelje da uče njihovi đaci.
Naravno da je ova reforma neophodna, makar bila i iznuđena i u uslovima koji nisu povoljni. Ali da su uslovi povoljni nama nikakva reforma ne bi bila ni potrebna! I bio bi greh potceniti trud onih koji su nam ovu reformu ponudili. Oni su, verovatno, na svoj ležeran i narcisoidan način, dali sve od sebe. Uostalom reformi škole, ako je otvorena, iskrena i racionalna, i nema kraja.
